Kanađani se često daju čuti kako pričaju o godišnjem odmoru
provedenom u nekom egzotičnom kraju: Dominikanska Republika, Kuba, Bahami,
Havaji... Iako na prvi pogled priče ove vrste podsećaju na životni stil gospođe
Aleksis i njenih drugara iz Dinastije, cela priča oko tropskih letovanja u biti
i nije tako glamurozna i nedostižna. I nismo mi, Kanađani, milioneri što beru
dolare s drveta iza kuće, pa ih troše na egzotične destinacije sa kojih posle
kače slike po Fejsbuku na zavist drugima. Mi smo, samo, siroti okovani ledom većim delom
godine i gladni sunca i proleća, pa je boravak u toplom pesku bar jednom godišnje
u stvari preka potreba, a ne raskalašnost.
Uobičajeni način letovanja u zimu (i rano proleće, jer se u toplije krajeve najčešće putuje u periodu
između februara i aprila kad nam svima dojade minusi i sneg) je takozvani “all
inclusive” ("ol inkluziv" – da ga transkribujem po srpski J). Ova vrsta aranžmana
podrazumeva da je u cenu uključeno sve – avionska karta, smeštaj, hrana i piće
u odmaralištu (“resort” na engleskom, odnosno “rizort” na transkribovanom
srpskom J).
Na ovakvu vrstu letovanja, nakon što je aranžman uplaćen, ide se sa par dolara
u džepu (i kreditnom kraticom za svaki slučaj) potrebnih da pokriju napojnice,
suvenire, kakvu krpicu i po koju
ekskurziju van odmarališta.
Najpopularnija odredišta za “all inclusive” su Kuba, Meksiko
i Dominikanska Republika. Aranžmani su u trajnju od 7, 10 i 14 dana. Cene za
nedelju dana (za letovanje iz Kalgarija) kreću se u proseku od 900 do 1500 CAD dolara po osobi, u zavisnosti od hotela, vremenskog perioda i trenutne promocije
koje agencije, koje organizuju ovakva letovanja, često nude.
Kad me zasvrbe tabani, a zima mi se uvuče u koske , ja počnem
odavde:
Kliknem na “packages” u nadi da ću brzo (i povoljno)
zameniti ovo:
Za ovo:
Za one koji više vole da su “sam svoj gazda” i sami sebi
organizuju program preporučujem letovanje malo drugačijeg tipa, koje bi se
uslovno rečeno moglo nazvati privatnim smeštajem. Naime, na Havajima i Bahamima
recimo ne postoje “all inclusive” varijante, ali zato, osim standardne opcije
odsedanja u hotelu, sa uključenim doručkom, može se boraviti u apartmanima sa
kuhinjom (potpuno opremljenom) gde u cenu nije uračunato ništa drugo osim
smeštaja. Ova opcija je nešto skuplja u odnosu na “all inclusive” i podrazmeva
da sami morate da se pobrinete oko ishrane i prevoza. Za 10 dana odmora na
Havajima za četvoročlanu porodicu to otprilike izgleda ovako:
Smeštaj – u proseku između
120 i 150 US dolara za noć, znači oko 1500 do 2000 za 10 dana kad se uračunaju
i takse.
Avionske karte – od Kalgarija do Honolulua oko US 600
dolara, puta 4 osobe izađe oko 2500
Hrana – u zavisnosti od toga da li ćete sami spremati u
apartmanu ili ćete se hraniti po restoranima može se kretati u rasponu od 500
do 1000 US dolara.
Rent-a-car – između 300 i 500 US dolara
S obzirom da su kanadski (CAD) i američki (US) dolari poslednjih par godina podjednaki, ovakvo letovanje ni nas Kanađane ne košta previše. Problem nastaje
kad nam američki dolar pobegne na recimo 1.5 kanadskih, e onda sve ovo napravi
daleko veću rupu u novčaniku.
Na kraju krajeva, svako se pruži koliko može, ali sedam dana
u toplom pesku na kraju balade ipak vredi svaki cent.
Kuba - Santa Maria |
Havaji - Vaikiki Honolulu (levo); Ko Olina (desno) |
Havaji - Kailua (levo); Vaikiki Honolulu (desno) |
Comments
Post a Comment