Kanađani, i uopšte, Severno-amerikanci su majstori kad od buve treba napraviti slona, nevezano za to da li je buva političkog, svakodnevenog, poslovnog ili kakvog drugog porekla. Poslednjih godina “spinuje” se sve i svašta putem socijalnih i nesocijalnih medija, a konzumenti gutaju naslove ne ostavljajući sebi vremena da uključe mozak i zaista se pozabave pričom koja se u stvari krije iza senzacionalističke najave.

Sedim tako na suncu i uživam. Petak popodne. Oktobar. Pejzaž obojen najlepšim toplim bojama kako to samo jesen u Kalgariju zna da uradi. Mir i tišina u predgrađu. Tu i tamo je naruše povici Džej-Džeja i Džuniora dok se igraju sa Makijem u parkiću ispred kuće.

Za nepunih 24 sata iz full kolora prešli smo u crno-belu sliku. Sa fenomenalnih sunčanih 25 u plusu u nedelju, preko noći se temperatura spustila na suludu nulu, a gdja Priroda je ponedeljak popodne začinila snegom. Courtesy of Global Calgary and Vernon Durkee Uzela sam ključeve od kola, uključila grejanje volana i sedišta, odvezla se do Southcentra-a i kupila nove zimske čizme da razbijem maler. Mene sneg početkom septembra ne može da izbaci iz koloseka. :))

...Ko bez nogu... Sedam jutros u kola da ih (sa zakašnjenjem od jedno ’iljadu i kusur i možda još malkice) odvezem na redovni servis i sve mi nešto teško oko srca. Kako ću bez auta u narednih sat i nešto? Prosto neverovatno, pogotovo za nekog ko se u svojoj istorijskoj prošlosti može pohvaliti izdržljivim parom nogu koje su, što pešice, što biciklom, premerile Novi Sad uzduž i popreko nebrojeno puta. Prosto neverovatno, ali istinito.